Geografske karakteristike Šri Lanke 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Pmf Banja Luka

РЕПУБЛИКА СРПСКА
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ - ГЕОГРАФИЈА
БАЊА ЛУКА
ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ШРИ ЛАНКЕ
Садржај:
Географски положај......................................................................................................3
Клима и вегетација........................................................................................................5
Демогеографска обиљежја...........................................................................................7
Привреда........................................................................................................................9
Регије............................................................................................................................12
Литература...................................................................................................................13
Географски положај:
Шри Ланка је држава на острву Цејлон које лежи у Индијском океану, југоиточно од Индије. Од Индијског полуострва одвојена је Мапарским заливом и уским Палковим мореузом. Захвата површину од 65 000 610 км².
Острво има веома повољан географски положај и кроз историју имало је важну улогу у саобраћају и трговини између источник и западних дијелова Азије. Још прије 2000 година уз обале Цејлона пристајали су кинески и бродови са Арабијског полуострва. Данас се у овим водама укрштају важни поморски путеви који воде за Суец, Кејптаун, Сингапур и Сиднеј.
Сјеверна и сјевеозападна обала веома су разуђене. Ту се налазе бројни заливи и лагуне, мања острва, пјешчани спрудови и плићаци. Југозападна и јужна обала су пјешчане и обрасле густом вегетацијом. Источна обала је слабо разуђена и огољена.
Острво Цејлон је морем одвојени дио Декапа. То је заправо продужетак Западних Гата, који је са копном спојен подводним гребеном, са којег се издиже низ острва и коралних спрудова. Тај низ острва назива се Адамов мост. Средином острва пружа се пространа и ниска висораван која је изграђена од архајских степа. Ова висораван благо је заталасана, па има изглед брежуљкастог терена. Са висоравни подижу се усамљени планински врхови Пидуруталагала (2524м) и Адамов врх или Саманалаканда (2243м). У приобалном дијелу пружају се простране равнице.
Географски положај
Клима и вегетација
Клима је тропско монсункса. Током читаве године температура је иста (25-27 °С). Падавине доносе и љетњи (мај-јул) и зимски (октобар-децембар) монсун. Источни дио острва за вријеме љетњег монсуна, када у западном дијелу бјесне олује и падају кише, има мирно вријеме и сушан период. За вријеме зимског монсуна ситуација је обрнута. Тада западни дио острва има сув период а, источни кишан. Планинска баријера на средини острва спријечава монсуне да у исто вријеме завладају читавим острвом. Падавине опадају од југозапада ка сјевероистоку. Просјечна годишња количина падавина на југоистоку прелази 5000 мм, а на сјевероситоку једва достиже 1000 мм.
Ријеке су богате водом само током кишног периода. Све извиру на средишњој висоравни, одакле на све стране теку према мору. Ријечна мрежа је веома густа, али ријеке имају кратак ток. Најзначајније ријеке су: Махавели, Калу, Мадуру и Меник.
Вегетација је веома бујна и богата ендемичним врстава. Тропско-монсунсе шуме покривају око 37% укупне површине земље. У главном су развијене у источном дијелу острва, гдје има доста и савана. Планине окружује нездрав појас мочварних шума и сличних џунгли. У западном дијелу острва природни биљни покривач углавном је уступио мјесто пољопривртедним културама.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]